Učiti, učiti i samo uči ti!

Još jedan bezuspešan pokušaj izlaska na ispit je iza mene. Izvukao pitanja, seo, pisao odgovor na prvo pitanje da bih shvatio da baš i nisam siguran u ono što pišem, a i da bih ubrzo shvatio da na drugo pitanje i nemam baš šta da napišem... Uzeo indeks nazad, pitao kada će biti ponovo u julu (ne znaju), zahvalio se i otišao.
A sad put posla pa iz druge u prvu WOOHOO! :-(

I opet...

... kasnim na posao jer sam se uspavao! Potreban mi je san! Uh... A verovatno mi je potrebna i bolja organizacija! Možda bi trebalo da upišem neki kurs... ili samo da počnem da ustajem kad mi zvoni alarm...

Jos jedan dan - Jos jedna nula

Mislim šta reći? Opet, trudio sam se do samog kraja i šta sad da radim. Ne ide pa ne ide. Sutra mora biti bolje.
Sada na kiši čekam Zvezdanu i njenog tatu da dođu po mene pa idemo kod njene sestričine na rođendan...
Sutra je novi radni dan, a mene čeka još samo pedeset hiljada za koje znam da mogu da izvedem samo me danas nije išlo...

Nula na 101 nacin

Uh, dosta mi je vise glupog vracanja sa posla uz shvatanje da nisam nista urspeo da prodam! Valjda ce sutra biti bolje. Hah! To svakog dana sebi kazem, ne moze biti gore svakako :D
Inace mi je dosta i glupog jurenja praga od 300 000 pred kraj svakog meseca kad znam da sam dovoljno dobar da ih napravim u proj dekadi!
Gledam da se stalno poboljsavam, neprekidno izbacujem lose i ubacujem poboljsane stvari...
Hmmm... jednom cu morati da budem dobar, a do tada mi samo ostaje da se usavrsavam.

(Ne)Razumem

Mislim da je trenutno najgore između Zvezdane i mene to što se više nekako ne razumemo. Pričamo redovno o svemu što nam se dešava ali imam neki osećaj da se slušamo ali ne i da se razumemo. Stalno dolazimo do zaključka da moramo oboje da se menjamo da bi ovaj brak, život, uspeo. A opet s druge strane mislim da se ni ona ni ja ne trudimo dovoljno.
I jak osećaj da se ne razumemo, oboje pričamo priču koja u našim glavama ima savršenu logiku ali ne i u glavi druge osobe...