Novo radno mesto, nove stvari...

Evo i mene napokon posle jedne veće pauze, naravno, imam izgovor zašto nisam sam sebi pisao neko vreme. :)

Prvo što se posla tiče, prešao sam na novo radno mesto, više nisam konsultant prodaje, sada sam agent opštih poslova :) Bolje zvuči u svakom slučaju i ako je plata malo jadnija ali je ekipa super pa se sve to međusobno dopunjuje.

Pozitivno sam bio iznenađen ovih dana, moja firma bez obzira što je privatna deli deci zaposlenih paketiće za Novu Godinu, jeeeej!!!!! Moja mala ljubav će od Deda Mraza ove godine dobiti između ostalog i set alata, znate ono, ključevi, šrafovi, testere, šiljci, čekići, cirkulari, burgije, stege i ostalo. Naravno, sve je plastično da se razumemo. :D

Ostao mi je još jedan ispit do kraja da završim to ludilo. I tu se svašta izdešavalo, plaćanje obnove produženog statusa studenta / vatever nas je koštalo k'o Svetog Petra kajgana. Izgubili smo pravo na apsolventske rokove itd. Ali najbitnije je da se što pre završi i da se tera dalje.

Najbitnije se ostavlja za kraj, odnos Zvezdana-ja... Poljuljan žestoko, mojom krivicom... Izgleda da sam se toliko promenio, na gore, da u toj promeni nisam to ni shvatio... Ne znam šta da kažem, meni deluje kao da se trudim, njoj ne deluje, meni ovo njoj ono i tako u krug. Činjenica je da se bliži taj prokleti februar i da ne znamo šta ćemo i da nas to najviše ubija, s razlikom što ona to govori naglas, a ja ćutim. Još je tu i to što ja ne pomažem oko deteta, to što kad se vratim kući sa posla najradije bih odspavao sat vremena koje nikad ne odspavam valjda nije više dovoljan razlog... Istina je da ona radi oko njega 99% i da se ja samo tu i tamo ubacujem ali deluje mi to sve kao jedini sistem koji trenutno može da funcioniše. Ona ne radi ja radim, ona je kući, ja nisam, kad mi kaže nešto da uradim meni nije teško da to uradim, ali je problem što je ona to meni MORALA da kaže, što ja to nisam već sam uradio!!! Ne znam, ne verovatno nego se sigurno jesam promenio na gore kada ti to neko konstantno govori onda mora biti istina. Od sad pomažem, ćutim i klimam glavom pa ćemo videti dokle ide, ne želim da dižem ruke od nje ikada!!!!!!!!!!!!!!! VOLIM JE, UVEK IZAUVEK!!!

Učiti, učiti i samo uči ti!

Još jedan bezuspešan pokušaj izlaska na ispit je iza mene. Izvukao pitanja, seo, pisao odgovor na prvo pitanje da bih shvatio da baš i nisam siguran u ono što pišem, a i da bih ubrzo shvatio da na drugo pitanje i nemam baš šta da napišem... Uzeo indeks nazad, pitao kada će biti ponovo u julu (ne znaju), zahvalio se i otišao.
A sad put posla pa iz druge u prvu WOOHOO! :-(

I opet...

... kasnim na posao jer sam se uspavao! Potreban mi je san! Uh... A verovatno mi je potrebna i bolja organizacija! Možda bi trebalo da upišem neki kurs... ili samo da počnem da ustajem kad mi zvoni alarm...

Jos jedan dan - Jos jedna nula

Mislim šta reći? Opet, trudio sam se do samog kraja i šta sad da radim. Ne ide pa ne ide. Sutra mora biti bolje.
Sada na kiši čekam Zvezdanu i njenog tatu da dođu po mene pa idemo kod njene sestričine na rođendan...
Sutra je novi radni dan, a mene čeka još samo pedeset hiljada za koje znam da mogu da izvedem samo me danas nije išlo...

Nula na 101 nacin

Uh, dosta mi je vise glupog vracanja sa posla uz shvatanje da nisam nista urspeo da prodam! Valjda ce sutra biti bolje. Hah! To svakog dana sebi kazem, ne moze biti gore svakako :D
Inace mi je dosta i glupog jurenja praga od 300 000 pred kraj svakog meseca kad znam da sam dovoljno dobar da ih napravim u proj dekadi!
Gledam da se stalno poboljsavam, neprekidno izbacujem lose i ubacujem poboljsane stvari...
Hmmm... jednom cu morati da budem dobar, a do tada mi samo ostaje da se usavrsavam.

(Ne)Razumem

Mislim da je trenutno najgore između Zvezdane i mene to što se više nekako ne razumemo. Pričamo redovno o svemu što nam se dešava ali imam neki osećaj da se slušamo ali ne i da se razumemo. Stalno dolazimo do zaključka da moramo oboje da se menjamo da bi ovaj brak, život, uspeo. A opet s druge strane mislim da se ni ona ni ja ne trudimo dovoljno.
I jak osećaj da se ne razumemo, oboje pričamo priču koja u našim glavama ima savršenu logiku ali ne i u glavi druge osobe...

So tired...

Tako sam umoran... Nije da se žalim, u stvari žalim se!!! Imam osećaj da ne stižem da uradim sve sto je dan stavio pred mene, a na kraju dana sam tako umoran! Mislim da je problem u ne ispavanosti jer ja spavam dovoljno ali isprekidano tako da svaki put kad se probudim ono prethodno se resetuje pa imam osecaj kao da sam spavao samo poslednja 3 sata...
Ali sve ce to proci kad pocnem malo bolje da se organizujem.

Samo da kazem...

Danas sam se po prvi put setao sam sa mojim sinom. Dobro i Bleki je bio sa nama ali to se ne racuna posto je on pas.
Bili smo na fakultetu da vidimo kad su nam ispiti, a onda smo se prošetali do Starčevića. Kasnije smo se, naravno vratili kući. Sve je bilo super, on se lepo ponašao i većinom je spavao u kenguru.
Lepo se proveli.
Danas sam, inače, bio i u zavodu za transfuziju krvi da dobrovoljno dam krv. Međutim izgleda da Srbiji više nisu potrebni dobrovoljni davaoci krvi jer kad sam ušao unutra pre isteka radnog vremena neki od osoblja mi je saopštio da su za danas gotovi.
Mislim stvarno, toliko se žale kako nas nema dovoljno, da su se baš potrudili da sačuvaju ovo malo što nas je ostalo.
Na poslu za sada ništa novo, samo 10000 danas...

Sve se ovo desilo pre vise dana samo sam danas ispravio post.

Sakces!!!

Ha, danas sam razvalio na poslu, zaradio sam najviše do sama tj. oborio sam svoj lični rekord.
Opet, da ne bi sve bilo super jer je to prosto od nemoguće... Bebiron nam se izgleda nešto razboleo, tako da smo danas bili kod doce na pregledu i kaže nam da mu je sve ok sa plućima (hvala Bogu!), radili krvnu sliku, nema virusa i bakterija, malo su mu neke vrednosti ispod ili iznad normale pa je doktor rekao samo da za dve nedelje uradimo opet. A u međuvremenu mu stavljamo marisol kapi i nekom pumpicom mu izvlačimo slince iz nosića. Nadam se da će sve biti u redu. Zato što ga volim neizmerno i moju Zvezdanu najviše volim od svih. :*

I nakon svega...

Evo, da se i ja javim malo posle toliko vremena...
Krenucu od najmanje bitnih stvari:
Nije mi se dešavalo toliko stvaei na ovom polju, fax stoji na mestu i za sad ne mrda, sad je trenutno 2:44 i ja sam budan da bih učio ali, naravno, pored toga cackam i svoj novi mob. A naprasno sam i postao jako kucnoposlovski raspoložen pa uspur i širim veš i stavljam drugi da se pere. :)
Srednje bitne stvari:
Crkao mi je komp što i ne bi bilo tako strašno da mi nije na njemu sve vezano za fax, sva muzika etc.
Međutim, stvar je spasena kupovinom novog mobilnog aparata tako da vas sa radoscu onavestavam da posedujem LG P350 tj. Oprimus ME :)
Najbitnija desvanja:
Dobio sam posao :D tako da sam sada vec mesec i po dana na probnom radu kao operater i call centru, posao mi se sviđa ali zavlače za ugovor :(
I NAJBITBIJA od avih stvari:
ZVEZDANA MI JE RODILA SINA!!!!!!!
To je moja mala beba! Malo mi je sve ti u pocetku bilo strava i užas ali došao sam sebi nakon nekog vremena. Trudim se da pomažem Zvezdani koliko mogu što cesto nije dovoljno ali za sad je jedino sto mogu da pružim. Najčešće odlazim ne dovoljno naspavan na posao ili se vraćam umoran jer dajem tamo sve od sebe od bi lih dobio ugovor i onda ona radi po kući umesto da se odmara. No, ne bitno važno je da sada imamo našeg malog sina koji je rodjen sa 4260 grama. Imao je manjih problema sa sisanjem, jer je Zvezdana imala u početku malo mleka, kasnije je imala neku upalu sa temperaturom i da od pričam. Tamo negde sa mesec dana smo bili prinudjeni da počnemo sa dohranom i od tada je na njoj i majčinom mleku. Jako lepo napreduje, puj puj puj da ga ne ureknem :)
U početku je bilo teško navići se ali i to je prošlo tako da je sada sve ok ali moram priznati da je Zvezdana mnogo boja mama nego što ću ja tata ikad biti...

Što se samih velikih briga tiče najviše sa brinem hoću li biti dovoljno snalažljiv da mu podarim u životu sve što mu je potrebno...