Biti jak, biti poseban...

Zdravo svima, nisam dosta dugo pisao ovde jer jelte imam dovoljno problema pa ne stižem. Sve u svemu, situacija je takva kakva je, neki su trudni pa su emocionalno ne uračunljivi (zamislite da vi nekako uspete da iznervirate nekoga time što ste dozvolili da ono drvo tamo u susednom gradu ima listove koji su zeleni!!! sram vas bilo!), neki su raspadnuti od razmišljanja o školi, poslu, nemanju para, o trudnim ženama itd.

U celokupnoj toj situaciji ja sam malo odlučio da se posvetim sam sebi, ne iz čina nekog sebičluka nego kontam trudnice su nestabilne, šta god da im kažeš može da izazove burnu reakciju pa onda bolje ne govoriti ništa, što se para tiče meni je od sad za hranu potrebno samo 10 jaja dnevno (60 din), pola litre mleka (28 din) i pola vekle hleba (20 din) što je 108 din dnevno, gledano na mesečnom nivou to je 30x108=3240 dinara, recimo 4000 za svaki slučaj. Ostatak njoj neka ide jer joj svakako više treba nego meni.

Kako sam se posvetio sebi? Tako što sam pre par dana počeo da vežbam sa tegovima, doduše, vežbao sam samo to jedno veče, valjda ću i večeras, moram da napravim neki plan i program, a od jutros tj. od malopre sam počeo da vežbam i 5 tibetanaca. Valjda će sve to together dati nekih rezultata, nadam se. Barem do venčanja mada u to iskreno sumnjam, osim ako ne pomerimo za jedno godinu dana :D

Što se tiče trudnice, velika je ona i ume da brine sama o sebi. Meni je samo malo dosta sedenja na vratu, frke oko ne bitnih stvari i stvari na koje ja ne mogu da utičem i malo mi je dosta sitnih naređenja koje ona možda ne primećuje ali ja itekako primetim. (valjda se itekako piše tako).

Da se ne bi svađali i da bi se i dalje voleli, od danas sam sebičan u njenim očima. Valjda će mi upaliti da ne primeti :)